Никола Јанковић – Поезија
Спада по једна хаљина,
открива дражи семена;
прозирна, лака тканина
праока вечног временаRead More →
Спада по једна хаљина,
открива дражи семена;
прозирна, лака тканина
праока вечног временаRead More →
ты никогда не был на самом краю
говорит один ребенок другому
очерченный двор это те же чертоги смертиRead More →
Это кроны шумят у деревьев,
Просто ветви дерутся за солнце.
И на цепи не слышно звеньев,
Моей шее от них неймется.Read More →
Nastala doba virová. Lidé zůstávají ve svých příbytcích, které se stávají jejich domovem více než kdy předtímRead More →
Вуче ме музика космичке тишине,
мами ме слобода предела крајњих,
снагом мисли и воље својеRead More →
Jak dlouho to vydrží?
Kdy opět
bude rovnítko
mezi pravdou a lží?Read More →
Я не хочу
увидеть всех надгробий,
Что в грубом камне теплятся в поляхRead More →
Высокие потолки отражают долгие грустные взгляды Девушки Зеленые Рукава. Ночью она бродитRead More →
В один прекрасный день мы с папой пошли гулять. По дороге домой мы захотели купить мороженое и отправились в наше любимое кафе. Read More →
Slavisches Seminar der Universität Zürich © 2024
Datenschutzerklärung