ИПАК, ИМА НЕЧЕГ БАЈОСЛОВНОГ
Ипак, има нечег бајословног
у отиху што се васкруг шири,
у представи о волшебној жени,
покарљивој и нежној у исти мах,
која одвећ у мени нечујно живи
Гледао сам је како се из мог пера,
у облаку прашине снебљиво рађа,
доносећи мирис давнашњег живота,
стежући у руци усахнули рајски цвет,
пловећи кроз реликвије прошлости,
у суморан и злогуб земаљски свет
Обесно је шетала кроз пукотине ума,
кројећи мисли саткане од лаког сна,
тражећи наговештај давних времена,
лутајући по бледим обрисима дна,
и тако бесповратна, вечна и мила,
мотрила да не поринем у провалију зла
Marija Kuvekalović, University of Belgrad
Edited by Kornelija Ičin, University of Belgrad and Olga Burenina-Petrova, University of Zurich & University of Konstanz