Похвала «Лудости»
У слици света Платонова реално време и реални простор су супростављени апстрактним визијама незасите будућности и бесконачног простора. Они су дати као непријатељске категорије: простор је пуст и неизвестан, а време је изнуривање живота1.
Целокупно стваралаштво Андреја Платонова представља јединствен и загонетан свет у чијем центру се налази непотпун јунак, негде између прошлости и будућности, рационалног и ирационалног, у вечној борби за опстанак и потрази за истином. У жељи да што јасније прикаже свакодневицу совјетског човека, Платонов користи сложен и аутентичан језик, који не само да чини карактеристику његовог уметничког израза, већ и постаје језик једне епохе. Преводити дела овог великог руског писца захтева огромну храброст, те сваки објављен превод можемо сматрати културним подвигом.
Захваљујући филозофу и уреднику издавачке куће Логос Владимиру Меденици, објављени су преводи изабраних дела Андреја Платонова на српски језик. Тим поводом, 16. маја 2019. године у Кући Ђуре Јакшића, проф. др Тања Поповић, филозоф Владимир Меденица и докторанд и асистент на Катедри за руски језик и књижевност Никола Миљковић, говорили су о животу и делу Андреја Платонова, дајући тиме кључ за разумевање Последње комуне, Укопа, Тајанственог човека, Повратка, Срећне Москве, Бомбе за месец и других прича. У току свог говора, В. Меденица је истакао допринос проф. др Миливоја Јовановића и проф. др Корнелије Ичин, који су својим преводима успели да пренесу скривена значења вишеслојног језика Платонова, а уз то и да дочарају атмосферу периода стаљинистичког режима и опште колективизације. Управо из тих разлога, како наглашава Н. Миљковић, српски читалац ништа не губи. В. Меденица идеју објављивања превода Платоновљевих дела започиње 2008. године, када издаје роман Последња комуна у преводу и уз предговор М. Јовановића, у којем проф. Јовановић, између осталог, указује на политичку и друштвену позадину настанка романа, везу с Филозофијом заједничког посла Н. Фјодорова и идејама А. Богданова, главног теоретичара Пролеткулта. Након објављивања овог, према речима В. Меденице, најмрачнијег романа 20. века, појављује се Тајнаствени човек, Повратак, Укоп, Бомба за месец, Срећна Москва у преводу М. Јовановића, К. Ичин, М. Јончић, С. Дрецун и А. Ацовић. Укоп је у Русији преведен тек 1988. године, што говори о јакој цензури совјетске власти и односу према овом писцу. О томе је, кроз представљање занимљиве биографије А. Платонова, говорила Т. Поповић, додајући да је за публикацију његових дела у Русији заслужна Марија Андрејевна Платонова, која је омогућила упознавање с књижевним наслеђем свог оца. За допринос и истрајност у намери да објави преводе изабраних дела Платонова, Т. Поповић је изразила дубоку захвалност и, како додаје, похвалу лудости В. Меденици, као и М. Јовановићу и К. Ичин, захваљујући којој је 2013. године изашао зборник научних радова посвећених стваралаштву А. Платонова.
Поред свега наведеног, било је речи и о природи Платоновљевих јунака. Наиме, реч је о људима који су у вечној потрази за истином и смислом живота. Њихову психологију можда најбоље показују радови П. Филонова, на шта је указује Н. Миљковић у току свог говора. У жељи да покаже да се границе између реалног и иреалног код Платонова врло често бришу, Н. Миљковић издваја Медведа-чекићара, јунака Укопа, који општи с људима и учествује у изградњи општепролетарског дома. У систему ликова, неопходно је поменути и девојчицу Настју, чијом смрћу се руши вера у будућност, али и Сашу Дванова, који понавља очеву судбину и одлази у језеро да се удави. Наравно, В. Меденица, Т. Поповић и Н. Миљковић су представили само мали део необичног света А. Платонова, али сасвим довољан да покаже зашто се он може сматрати једним од највећих писаца како руске, тако и светске књижевности.
Колики значај је остварен објављивањем изабраних Платоновљевих дела, сведочи мисао самог издавача, која уједно и потврђује да је В. Меденица у делу овог аутора препознао велику уметност:
Да је било среће да Платонов не буде забрањен у Совјетском Савезу, он би био писац на којем би се изградила нова руска филозофија.
Сви се ми кувамо у истом класном казану и сок твог живота ће стићи до мене. Растајући се од другова и пријатеља, надам се да ће комунизам настати пре него што се заврши наш живот, да ћемо се на гробовима свих непријатеља, садашњих и будућих, још једном срести с пријатељима и да ћемо тада о свему детаљно поразговарати 2.
Marija Kuvekalovic, University of Belgrad
1 К. Ичин, Поговор, у: А. Платонов, Укоп, Београд 2018.
2 А. Платонов, Тајанствени човек, Логос, Београд 2010.