Имала је снажније руке него ја – Јелена Марићевић Балаћ
Срећа је кад се неким чудом
твоја Судбина слободно шета
улицама животаRead More →
Срећа је кад се неким чудом
твоја Судбина слободно шета
улицама животаRead More →
просто – пережить
платье перешить
завязать узлом
нервы под платкомRead More →
Через глобальное, через бескрайнее –
ветра живого порыв,
самое теплое воспоминание
самой холодной порыRead More →
Dežuje v okras,
stotinka sekunde stopa v odsev.
Ruši se, kruši,
a vse v triumfalni spevRead More →
Ой, вы, белые стаи,
предрождественский снег!
Заметают сугробы
раненый векRead More →
Друг суровый и молчаливый,
Ты склоняешь на плечи дыханье…
А мне помнится алый закат,
Ниткой крученой на запястье
Read More →
Padam.
Globlje v svojo notranjost
in gledam tresku v oči.
PadamRead More →
Запах хвои с мандарином.
Кофе, кофе – без конца.
Два больших ульрамарина
В блюде Вашего лицаRead More →
kada sam naprasno osvanuo u martu
predsedavajući rihter i merkali
rekli su mi da je već ožujak
razumeo sam ožiljak pa sam moraoRead More →
Slavisches Seminar der Universität Zürich © 2024
Datenschutzerklärung