DRINOM

Drinom…

Danas smo ti i ja sedeli u parku,
I pričao si mi koliko voliš svetiljke u mraku;
Dok te gledam,
Oči ti se cakle,
I ne mogu da shvatim
Zašto pogled ne mogu da sklonim.

Od tebe, da, od tebe;
Stalno mi govoriš
Kako imam prelepe oči,
A zapravo su tvoje one koje znam
I kad ćute,
I kad govore.

I nije mnogo teško shvatiti
Da se u ovoj ljubavi
Možemo udaviti,
Ali mene samo jedno brine
Da ne ostane Ćuprija bez Drine.

Danas smo ti i ja sedeli u parku,
Pričao si mi kako ćemo imati veliku barku
Sa puno prozora i jedara,
Dok nas život ne slama
Da stanemo i odmorimo,
A do tada
Ploviće naša barka,
Drinom.

Nekad bude mračna noć,
A opet,
Tvoje oči cakle
Kao dragulji iz vatre
Ledenih nota
Što sviraju pesme
Pune anegdota.

A i ti jesi tako zabavan,
Stalno me zasmejavaš,
Tvoji reljefi od smeha
Zauvek će mi biti meta
Da te tu ljubim
Onako kako treba
Polako i mirom
Kao u santu leda
Koja se topi
I pluta rekom
Drinom…

 

Nikolija Milanović, University of Banja Luka

 

Edited by: Vasilisa Šljivar, University of Belgrade and Olga Burenina-Petrova, University of Zurich & University of Konstanz

Schreiben Sie einen Kommentar

Ihre E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht.