КОСМОНАУТ У БЕОГРАДУ
Јуриј Михајлович Батурин, академик РАН, научник и познати руски космонаут 12. и 13. марта 2019. године био је гост проф. др Корнелије Ичин и Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду. Космонаут Јуриј Батурин је провео око двадесет дана у космосу током две експедиције 1988. и 2001. године на космичким бродовима Сојуз ТМ-28 и Сојуз ТМ-32. Током разговора са проф. др Корнелијом Ичин у Народној Библиотеци Србије, говорио је о искуству које је доживео у свемиру и условима живота у космичком броду. Тим поводом, у његовој пратњи је била и Ирина Соколова, инструкторка за космонауте у ванредним ситуацијама.
Како је свемир одувек био недовољно истражен, допринос професора Батурина космичким истраживањима представља корак ближе ка упознавању те вечне загонетке која се простире изнад нас. Бити космонаут захтева посебну физичку спремност и психолошку припрему, с обзиром да се живот у ограниченом простору космичког брода много разликује у односу на онај на који смо навикли. Космонаут Батурин објашњава да је током целог лета најважније имати свест о томе да само један наш погрешан корак може утицати на животе других космонатуа са којима делимо простор у космичком броду. Одговорност, поштовање и самоконтрола су особине које сваки космонаут мора имати на том, по свему судећи, опасном и захтевном путовању. О томе сведочи и чињеница да се велики број космонаута са тог пута никада није вратио и да је тренутак непажње довољан да лет буде неуспешан и трагичан. Сваки корак мора бити унапред припремљен, а свака ситуација, у којој се космонаути могу наћи, већ размотрена и очекивана. Јурију Михајловичу се земља учинила великом док је на њу гледао са прозора космичког брода у далеком свемиру, за разлику од Јурија Гагарина, који ју је 1961. године описао као далеку, непознату и малу. У тренутку када смо загледани у бесконачан простор, према речима космонаута Батурина, јављају су се мисли упућене ка животу на земљи и неописива жеља да се иза себе остави неки видљив траг. О својим доживљајима из свемира и о начину живота космонаута, писао је у многобројим радовима, док је књига Господар бесконачности, коју је представио у Народној библиотеци, обогаћена и личним цртежима, са циљем пружања јасније и потпуније слике онога што је видео током своје две експедиције. Такође, одговором на питања о могућем развоју космичког туризма, Јуриј Михајлович је објаснио разлику између људи који у томе виде вид забаве и оних који су свој животни век посветили истраживању космоса, где су, на велику жалост, врло често и заувек остајали.
Другог дана своје посете космонаут Јуриј Батурин одржао је предавање на Филолошком факултету у Београду, где је пред професорима и студентима говорио на тему Смисао космичких летова и космоса из личне перспективе. Трудећи се да приближи свет космонаутике, указао је на допринос Сергеја Корољова, захваљујући коме је Русија добила први рактено-космички систем, као и о Константину Циолковском, који је теоријом о изградњи ракета поставио темељ даљим научним истраживањима. Поред наведеног, професор Батурин је показивао и фотогорафије које су настале у току његових припрема за летове, на којима се могло видети како протиче један обичан дан у свету космонаута, како изгледа унутрашњност космичког брода, на који начин се космонаути хране, спавају и организију живот у тако малом и ограниченом простору. Потпуно неочекивано, у свом излагању, Јуриј Михајлович је показао колико су наука и уметност повезане, у којој мери утичу једна на другу и тиме је нагласио да је дужност сваког научника да буде уметник, а сваког уметника да буде научник, јер је то једини начин да упознају себе, а затим и свет који их окружује. У прилог томе служи несвакидашња постгравитациона уметност и представа у бестежинском стању, коју је режирао уметник-космонаут Драган Живадинов. Инструкторка за космонауте Ирина Соколова учествовала је у пројекту словеначког режисера, о којем је било речи и у току предавања Јурија Батурина. Та необична заједница уметника и космонаута прави је пример како две различите области живота могу деловати као једно и са истим циљем.
Кратким прегледом теорија о досадашњим космичким истраживањима, које је космонаут Јуриј Батурин у свом предавању успео да објасни, постало је јасно да живимо у веку када се техника и уметност могу искористити у научне сврхе и да је наш задатак да ту могућност и искористимо. Бити у просторији са космонаутом представља изузетно задовољсто, док је чути његове доживљаје, искуство и знање огромна част, као и прилика да се приближимо ономе што је у неко друго време било немогуће замислити. Јуриј Михајлович Батурин је својим излагањем успео да пренесе један мали, али значајан део космоса у Београд.
Марија Кувекаловић, University of Belgrad