Звали су те Амарило – Даяна Кузманович
Звали су те Амарило, Хелијева љупка дочь, била си им блиставило, петербуршка бијела ноћ.Read More →
Звали су те Амарило, Хелијева љупка дочь, била си им блиставило, петербуршка бијела ноћ.Read More →
Привиђења, звјери, гује,
све то што у ум мој стане,
све што у сну одјекује,
све су то на јави ране.Read More →
Пуста земља, пусто море,
не мичу се чак ни вали,
уста поља, пусте горе,
пустош сама на обали.Read More →
У твојим очима.
Пустиле боју.
Помијешале ти се са морима.
И галебовима.Read More →
„Dobro veče, gospođice Petrović.“
„Neumesno je uznemiravati ljude posle devet uveče.Ko ste Vi? Odakle Vam moj broj?“Read More →
Te avgustovske noći računar se sam uključio. Siguran sam u to jer obavezno izvučem kabl iz utičnice pre odlaska na počinakRead More →
„Hand“, rekao je staloženo, položivši karte na sto. Još jednu partiju remija zatvorio je džokerom.Read More →
Ипак, има нечег бајословног
у отиху што се васкруг шири,
у представи о волшебној жени,
покарљивој и нежној у исти махRead More →
Спада по једна хаљина,
открива дражи семена;
прозирна, лака тканина
праока вечног временаRead More →
Slavisches Seminar der Universität Zürich © 2024
Datenschutzerklärung