ЈЕДНА ЉУБИЧИЦА
Када су сахрањивали краља,
У гробницу су посадили
Његове свештенице, жене и сестре
Да умиру за њим као
Откинуто цвеће које труне
У вазама зарад осмеха неке жене
И на грoбу, зарад мира неког покојника.
Две харфисткиње, четири леутанке, шест хористкиња
Уместо две беле руже, четири хризантеме
И шест пререзаних камелија.
Умирале су неме и дивно
Препуштене смрти, природно,
Зар не? Лако, као кад ножем пресечеш.
Била сам цвет у краљевим устима.
Његов дах ме је осушио.
Његов уздах избледео ми је боје.
Његов прах истањио ме је
Као књига која препарира цвет.
На његовим уснама умрла бих опет.
Јelena Marichevich Balach, University of Novi Sad
Edited by: Vasilisa Šljivar, University of Belgrade and Olga Burenina-Petrova, University of Zurich & University of Konstanz