ALI ONDA ME ZASVRBE LEĐA

 

noću dok zamišljam naše razgovore

oko nas je snijeg

a ja imam ruke nevinije od svojih

kažem ti da me nisi stigao upoznati

ali da ja tebe poznajem od malena

bio si u mojoj prvoj pjesmi kao sjeme

do našeg prvog susreta narastao u stablo sekvoje

kažem tebi bih oprostila i smeđe hlače

spavanje na desnoj strani kreveta

ako mi ukradeš anatomski jastuk

jer kad legneš pored mene sve je žuto

i sunce nas gleda kroz rupe u roletama

iako je noć iako je već mjesecima prosinac

kad god zaustim ništa ti ne kažem

jer ćeš zaboraviti da smo se sreli

jer ne želim da me nosiš sa sobom

ponekad noću dok imam više hrabrosti

kažem ti da si sredina mjeseca

iako te srećem samo noću ti si rano jutro

i tvoje su oči zapele u djetinjstvu

pokušao si izaći iz moje pjesme

kao iz kafića u fajrunt

pljesnuo rukama i rekao kamo dalje

čekala sam te na kraju stranice

i rekla ti ja sam lara mitraković

to je moje ime

ali molim te zaboravi ga zaboravi ga

s tobom sam ionako samo dodir

ovaj krevet je plaža i ako zažmiriš

možda ćeš vidjeti kako plutam

jednom kad zaronim ispričat ću ti

koliko sam puta htjela napisati:

sve je u redu

i dobro mi je kad sam sama

ali onda me zasvrbe leđa na mjestu

koje ne mogu doseći

pa bi bilo dobro da su ovdje

baš tvoje ruke

 

Lara Mitraković, Zagreb

 

Edited by: Jasmina Vojvodić, University of Zagreb and Tea Radović, University of Zagreb

 

Schreiben Sie einen Kommentar

Ihre E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert