POGRANIČJE
10.
datosti su paramparčad, toliko je znao,
slušajući škripu krakova u parku
i kako mu se kolena, ulepljena, sabijaju od šećera.
klatio se unazad i nešto se rušilo:
gruba opeka na margini,
barut što kriomice raščlanjuje,
zavese, narubljene,
vosak, losion i poplave.
klatio se unapred:
zrna pirinča utisnuta u zemlju,
jorgani preko stomaka, jastuci i nagrizle bove,
simetrično razgrnuto bilje i cisterne,
pupak noževa, ugljem ucrtano x.
zastao je između,
samo mu je komad prečnika nedostajao
da sav odrveni.
11.
ima ramena u štofu, remen protiv štucanja
i nečitke lozove.
krto narečje, ćudljivo.
stričevi mu se obraduju i već ne postoje.
ali on će biti:
u danima pograničnim, goropadnim,
biće i natrag i odavno,
kad žice progledaju,
i slivovi i izmaglice
što zvižde li – zvižde.
12.
sredozemlje izbeglo pesku u planine,
kraci su posekli smokve
i pipci još žongliraju.
tako je i rafael kanogar
siluetama naložio da hapse
i narastaju.
da prvo pogube pobunjenike
pa ih ubede
da su oduvek bili pogubljeni.
duž calle poeta quintana
presađivali smo parkinge,
posipali pešake grafitnim antifašizmom
i procep u garderobi
imao je nejakost detinjih glagola.
prošli smo stakleno,
prohodali odlomcima i kutovima,
dovoljno da nam kažu:
mrtvima je dobro.
13.
krovovi su se iščašili i pucketaju.
prostiru četvrti, tacne i krhkoljubičaste frotire.
gradska pijaca uspinje se ka fabrici duvana ka timpanima-zatišju
ka temenu-hodočašću gde monastrel polaže patinu.
japanska mušmula nema duplikate, pomum se u negativu
širi na čitavo srce alikantea.
reljefna slika udiše se i usisava. neiscrpna,
makar joj rudu potezali štapovima, instant-perorezima.
esplanada se oglašava, ali na valensijanskom:
dođeš sa predslikom, odeš sa preslikom.
Nikola Radić, University of Zurich
Edited by: Vasilisa Šljivar, University of Belgrade and Olga Burenina-Petrova, University of Zurich & University of Konstanz