Маслине 

У твојим очима.
Пустиле боју.
Помијешале ти се са морима.
И галебовима.
И оном пустом обалом,
на којој често сликам заласке сунца.
Таласи добују у ритму слободе.
Стијене се буне и дижу буне.
Смирај.
Долазиш, окупана тишином ноћи.
Природа те је већ најавила.
Уобразиљо,
у чије постојање још сумњам.
У својим кошчатим рукама
доносиш ми маслине.
Доносиш их у очима.
У осмијеху.
У сновима.
Само, штета…
Ја никада нисам волио маслине.
Наљутила си се.
Па трепнула.
И нестала…
Угледао сам брод у даљини.
„Вријеме је да и ја кренем“, помислих,
па отворих очи
и опет се нађох крај прозора
моје мале собе.
А вани прољеће.
Крај прозора дрво.
И цвјетају маслине.

 

Dajana Kuzmanović, University of Banja Luka

Edited by Vasilisa Šljivar, University of Belgrad and Olga Burenina-Petrova, University of Zurich

Schreiben Sie einen Kommentar

Ihre E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.