ИПАК, ИМА НЕЧЕГ БАЈОСЛОВНОГ

 

Ипак, има нечег бајословног

у отиху што се васкруг шири,

у представи о волшебној жени,

покарљивој и нежној у исти мах,

која одвећ у мени нечујно живи

Гледао сам је како се из мог пера,

у облаку прашине снебљиво рађа,

доносећи мирис давнашњег живота,

стежући у руци усахнули рајски цвет,

пловећи кроз реликвије прошлости,

у суморан и злогуб земаљски свет

Обесно је шетала кроз пукотине ума,

кројећи мисли саткане од лаког сна,

тражећи наговештај давних времена,

лутајући по бледим обрисима дна,

и тако бесповратна, вечна и мила,

мотрила да не поринем у провалију зла

 

Marija Kuvekalović, University of Belgrad

Edited by Kornelija Ičin, University of Belgrad and Olga Burenina-Petrova, University of Zurich & University of Konstanz

Schreiben Sie einen Kommentar

Ihre E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert