Dajana Kuzmanović

Звали су те Амарило, Хелијева љупка дочь, била си им блиставило, петербуршка бијела ноћ.Read More →

Привиђења, звјери, гује,
све то што у ум мој стане,
све што у сну одјекује,
све су то на јави ране.Read More →

Пуста земља, пусто море,
не мичу се чак ни вали,
уста поља, пусте горе,
пустош сама на обали.Read More →

У твојим очима.
Пустиле боју.
Помијешале ти се са морима.
И галебовима.Read More →