ali onda me zasvrbe leđa – Lara Mitraković
noću dok zamišljam naše razgovore
oko nas je snijeg
a ja imam ruke nevinije od svojih
kažem ti da me nisi stigao upoznatiRead More →
noću dok zamišljam naše razgovore
oko nas je snijeg
a ja imam ruke nevinije od svojih
kažem ti da me nisi stigao upoznatiRead More →
Понос и инат су две гладне змије,
Са којима се сликам
Као Павић са хртовима.
Оне сањају на пескуRead More →
Мы – разные
причудливые сны
прощальных одуванов.
Белее поздней белизныRead More →
Мы пронзены одним выстрелом –
В самое сердце весны…
Словно кто-то бездумно
нажал на педаль Read More →
Срећа је кад се неким чудом
твоја Судбина слободно шета
улицама животаRead More →
просто – пережить
платье перешить
завязать узлом
нервы под платкомRead More →
Через глобальное, через бескрайнее –
ветра живого порыв,
самое теплое воспоминание
самой холодной порыRead More →
Dežuje v okras,
stotinka sekunde stopa v odsev.
Ruši se, kruši,
a vse v triumfalni spevRead More →
Ой, вы, белые стаи,
предрождественский снег!
Заметают сугробы
раненый векRead More →
Slavisches Seminar der Universität Zürich © 2023