<\/p>\n
Dilan<\/span><\/strong><\/p>\n Kada je Dilan seo za svoj sto i uzeo aktovku, da bi iz nje izvadio izve\u0161taj, shvatio je da ga uop\u0161te nije poneo. \u00bbZaboga ne opet! Da li je mogu\u0107e?\u2026\u00ab Pomislio je Dilan. \u00bbTrebalo je jo\u0161 pre nedelju dana da ga predam.\u00ab Kolena su mu zadrhtala i od muke je prebledeo. Nije hteo da se \u0161ef opet dere na njega. U\u017eurbano je ustao da bi oti\u0161ao ku\u0107i po izve\u0161taj, me\u0111utim u toj \u017eurbi da iza\u0111e \u0161to pre iz biroa u kome je radio, nije video vazu na podu o koju se sapleo. On je pao a vaza se razbila i zvuk je odjeknuo u birou. Iako Dilana ina\u010de niko nikada nije prime\u0107ivao, odjednom su sve kolege po\u010dele da bulje u njega i prasnule su u zlonameran smeh. Dilan se u tom trenutku toliko postideo,da je najradije hteo da ispari. Ose\u0107ao je bol u vratu i po\u010deo je da ka\u0161ljuca. Dok je poku\u0161avao da ustane, neko se toliko glasno razdrao na njega, da je ismejavanje njegovih kolega naglo prestalo. On uop\u0161te nije shvatio, da je njegov \u0161ef stajao pred njim. \u00bbBo\u017ee dragi Dilane! \u0160ta radi\u0161 na podu? I za\u0161to jo\u0161 uvek nisam dobio tvoj izve\u0161taj za ovaj mesec? Ve\u0107 nedelju dana ga \u010dekam!\u00ab Dilan je polako i ponizno ustao i poput deteta, koje se pravda majci zbog neke gluposti, tihim glasom odgovori: \u00bbJa… ja imam izve\u0161taj… ali… ali…\u00ab Zatim se njegov \u0161ef, jedan mali \u0107elavi \u010dovek, razdrao \u00bbAli \u0161ta Dilane?! Gde je izve\u0161taj?\u00ab Dilan je spustio glavu jer nije mogao da izdr\u017ei prodorni pogled svoga \u0161efa. \u00bbZaboravio sam ga.\u00ab Ostale kolege su zainteresovano posmatrale njegovo poni\u017eavanje. \u00bbDa li je mogu\u0107e Dilane? Ovo ne mo\u017ee da se nastavi ovako. Ako tebe ovo radno mesto vi\u0161e ne zanima, zaposli\u0107emo nekog drugog. Idi ku\u0107i. Ne\u0107u vi\u0161e ovde da te vidim. Od danas ne radi\u0161 vi\u0161e za nas.\u00ab Rekao mu je \u0161ef a zatim se uz buku sopstvenih koraka vratio u svoju kancelariju, zalupiv\u0161i vrata za sobom. Dilan se naje\u017eio, nije vi\u0161e imao posao i zbog toga se ose\u0107ao beskorisno i poni\u017eeno. A bilo mu je i neprijatno, jer su sve kolege i dalje buljile u njega. Obrazi su mu goreli, a glava ga je bolela, smetali su mu i smrad kafe i znoja u birou. Onda je srce po\u010delo br\u017ee da mu kuca, a potom je dobio napad ka\u0161lja. Njegov ka\u0161alj je bio toliko agresivan i glasan, da je zvu\u010dao poput nekog demonskog krika. Ka\u0161alj je istovremeno imao i stravi\u010dno niske i u\u017easno visoke tonove. Dilan je nakon nekoliko minuta neprestanog ka\u0161lja, ostav\u0161i bez vazduha, kleknuo na pod gu\u0161e\u0107i se. Ose\u0107ao je bol u plu\u0107ima. Njegove kolege sa posla, koje su ga do tog trenutka pa\u017eljivo posmatrale, bile su toliko zgro\u017eene njegovim ka\u0161ljem, da su se radije vratile svojim poslovima. Dilanov groteskni ka\u0161alj je prestao, nakon \u0161to je jedna velika koli\u010dina tamnozelenog \u0161lajma iz njegovog grla zavr\u0161ila na stolu svog ve\u0107 biv\u0161eg kolege. Osim neobi\u010dne boje i konzistencije njegovog \u0161lajma, lepljiva tamnozelena masa na stolu imala je i \u010dudan oblik. To je i Dilan na kratko pomislio, oblik ga je na ne\u0161to podse\u0107ao, ali nije znao na \u0161ta. Pre nego \u0161to je mogao da nastavi da razmi\u0161lja o tome, \u010duo je pribli\u017eavanje koraka svoga \u0161efa. Da bi izbegao jo\u0161 jedno poni\u017eenje, brzo je ustao, zgrabio aktovku i potr\u010dao ka izlazu. Kada je iza\u0161ao iz firme, zastao je na tren, podigao je svoje pre\u0161iroke pantalone i krenuo ku\u0107i. Poku\u0161avaju\u0107i da se smiri on je sporo hodao i posmatrao okolinu, ali je u njegovoj glavi vladala oluja misli. \u00bbGde sada da na\u0111em novi posao? Da li sam ozbiljno bolestan da toliko ka\u0161ljem? I ako jesam, od \u010dega bolujem? Za\u0161to moj ka\u0161alj zvu\u010di tako stra\u0161no? I za\u0161to je \u0161ef morao da mi da otkaz?\u00ab Ta pitanja, za koja on nije imao odgovor su ga toliko mu\u010dila da je ubrzao korak i ne primetiv\u0161i to. Vazduh je bio zagu\u0161ljiv i te\u017eak. Osim svojih misli i te\u0161kog vazduha smetao mu je i smrad kanalizacije na ulici. Zatim je po\u010deo da hoda toliko brzo, da je ve\u0107 skoro tr\u010dao. Dvadesetak koraka pre stanice metroa gu\u017eva i buka su ga toliko uzrujali, da je on po\u010deo da tr\u010di. Po\u0161to mu je grlo bilo puno \u0161lajma, on je neprimereno glasno stenjao tr\u010de\u0107i. Elegantno odeven, sa aktovkom u ruci, tr\u010dao je prave\u0107i velike i neujedna\u010dene korake. On je tr\u010de\u0107i izgledao toliko bizarno, da su se uznemireni prolaznici sklanjali i pravili mu mesta na trotoaru, da ih Dilan ne bi slu\u010dajno dodirnuo. To tr\u010danje mu je prijalo tako da nije imao vremena da razmi\u0161lja o svojim problemima i neuspesima u \u017eivotu. Samo se tr\u010de\u0107i ose\u0107ao stvarno slobodno. Tada ga nisu brinuli ni posao ni plata. \u0160to se vi\u0161e pribli\u017eavao ku\u0107i, to je br\u017ee tr\u010dao. Dok je na crveno pretr\u010davao ulicu ispred svoje zgrade, nervozni voza\u010di su mu trubili, ali on se na to nije obazirao, po\u0161to se ose\u0107ao toliko eufori\u010dno i slobodno. Nakon \u0161to je pretr\u010dao ulicu, pre nego \u0161to je mogao da spusti stopalo na trotoar, on se sapleo o ivi\u010dnjak. U pozadini su kola i dalje glasno trubila. Dok je Dilan padao, delovalo mu je kao da vreme sporije te\u010de. Tren pre nego \u0161to je udario glavom o zemlju, on se naglo probudio. Disao je te\u0161ko i bio je mokar od znoja. Ono \u0161to je njemu u snu delovalo kao trubljenje automobila, bio je ustvari budilnik, koji je zvonio. Jo\u0161 uvek pospan, Dilan je popio svoju jutarnju kafu, istu\u0161irao se i zatim se obukao. \u017dure\u0107i da uhvati tramvaj, samo je zgrabio aktovku sa radnog stola i iza\u0161ao je iz stana. Dok je sedeo u tramvaju, prepunom mrzovoljnih ljudi, po\u010deo je da se smeje samom sebi, zbog svog \u010dudnog sna. Razmi\u0161ljao je o svom snu, sve dok nije u\u0161ao u biro. Kada je seo za svoj sto i uzeo aktovku, da bi iz nje izvadio izve\u0161taj, shvatio je da ga uop\u0161te nije poneo. \u00bbZaboga ne opet! Da li je mogu\u0107e?\u2026\u00ab<\/p>\n <\/p>\n