<\/p>\n
Molba<\/span> <\/strong><\/p>\n Na\u0111i me u ovom Novembru! Na\u0111i me da prezimim, <\/p>\n
\nTi!
\nKojoj sam gromove opisiv’o,
\nzbog koje sam pre\u0161ao na dvije kutije dnevno;
\nzbog koje primam intezivne lekcije iz kung-fua
\nna rokenrol plo\u010dnicima
\novog besanog grada;
\nzbog koje je nebo palo
\ni na\u017euljalo koljena;
\nzbog koje stojim budan
\nna ki\u0161ama svog balkona
\nu \u010detiri ujutru,
\ndok se plavi sjaj ambulantnih kola
\nrasipa po mokroj cesti;
\nkojoj sam prepri\u010davao svoje suicidalne drame
\nu lucidnosti sno\u0161aja \u2013
\ndve nagosti obe\u0107ane jedna drugoj,
\nobe\u0107avaju dodir \u017eivota;
\nkoja je ispala iz o\u010devih ruku
\nk’o sedma fla\u0161a piva
\nposlije te\u0161kog dana,
\ni sad luta po no\u0107i,
\nsva sjajna,
\ni sva u komadima;
\nkoja je pila moje fore
\nk’o \u010daj od \u0111umbira, da smiri stomak
\ni povra\u0107ala iza kontenjera
\ns namjerom da se osamostali
\nuprkosi pobjedi tiranskog, fa\u0161isti\u010dkog
\npatrijarhata i eteru \u017eenskih ubje\u0111enja
\no lakim parama i Dubaji snovima
\nprin\u010deva crnog zlata;
\ni kojoj sam gledao u dlan
\nda je prepoznam po o\u017eiljcima;
\ni koju sam gledao u o\u010di
\nda je prepoznam po poljupcima;
\ns kojom sam pio danima
\nda odagnam tih ‚par godina za nas‘
\ndr\u017ee\u0107i se za uli\u010dnu rasvijetu,
\nkao jedinom spasu od \u0161irine ulica,
\ni tmurnosti krvavog sljepouli\u010dja,
\n\u0161to budu\u0107nosti odoljeva;
\ni koja je ipak bila sva od ka\u0161mira,
\ni koja je ipak, samo voljela,
\ni bila voljena;
\nkoja je ovu \u010damu opisivala
\nk’o napad polena;
\nokrutnost iz nehata;
\ni koja me je voljela,
\ni voli me,
\ni nestaje,
\nu dahu zime,
\ni izdaji prolje\u0107a.<\/p>\n
\nsahranu Januara,
\napokalipsu decembra.
\nNa\u0111i me da se pomire,
\nkost i molitva.<\/p>\n