PARADOKSALNA BIBLIOTEKA<\/strong><\/p>\n Te avgustovske no\u0107i ra\u010dunar se sam uklju\u010dio. Siguran sam u to jer obavezno izvu\u010dem kabl iz uti\u010dnice pre odlaska na po\u010dinak. Ne bih, dodu\u0161e, ni saznao da moja omiljena ma\u0161ina vodi buran no\u0107ni \u017eivot da me nije probudila ljubi\u010dasta svetlost koja je dopirala sa ekrana. Svetlost je prestala da mi nadra\u017euje vid tek po\u0161to sam ustao iz postelje, seo za radni sto, pa kliknuo levim tasterom mi\u0161a. Velikim belim slovima, koja su se jasno ocrtavala na tamnoljubi\u010dastoj pozadini, pisalo je: \u201ePreuzimanje biblioteke uspe\u0161no je obavljeno\u201c. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U svakoj od osam datoteka na\u0161e elektronske biblioteke nalazi se po jedna knjiga. Prva i \u010detvrta nemaju slova. Druga i peta nemaju interpunkcijske znakove. Tre\u0107a i \u0161esta nemaju beline. Sedma nema ni slova ni interpunkcijske znakove ni beline, ve\u0107 samo brojeve. Osma knjiga spoj je pre\u0111a\u0161njih sedam. U osmoj knjizi bivstvujete Vi. \u017divi ste jedino kada je neko \u010dita, a Vi ste taj koji ju je napisao. Upozoravamo Vas da nipo\u0161to ne otvarate osmu datoteku, jer \u0107ete tako probiti \u010detvrti zid i sami sebi naneti kobnu psihi\u010dku \u0161tetu. S preostalih sedam \u010dinite \u0161ta Vas je volja.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/em> \u00a0<\/em>
\nNa\u0161ao sam se u \u010dudu, ube\u0111en da sam, po obi\u010daju, prekinuo dotok struje i da ra\u010dunaru nisam nalo\u017eio nikakvo preuzimanje sa interneta. Pomislio sam da je posredi neki opaki virus koji se ju\u010de ugnezdio u hard diskove. Morao sam da ga uklonim u najkra\u0107em mogu\u0107em roku!
\nKliknuo sam levim tasterom mi\u0161a jo\u0161 jedanput. Srce mi je si\u0161lo u pete kada su pred o\u010dima po\u010dele da mi nestaju gotovo sve datoteke, ikonice, pa i sama kanta za otpatke. Umesto sada\u0161njeg datuma, 8. avgusta, u donjem desnom uglu ekrana stajala je vodoravno postavljena osmica. Osim kursora, kojim sam i dalje mogao da upravljam, na radnoj povr\u0161ini ra\u010dunara ostale su samo jo\u0161 tamnoljubi\u010dasta pozadina i jedna datoteka na sredini ekrana koju jo\u0161 nikada nisam video: \u201ePARADOKSALNA BIBLIOTEKA\u201c.
\nUtom je ra\u010dunar, mimo moje volje, otvorio jedinu preostalu datoteku. Ispostavilo se da je ona bila mnogo vi\u0161e od onoga \u0161to mi se isprva u\u010dinilo. Na ekranu mi je isko\u010dila interaktivna biblioteka u kojoj je bilo osam zapisa PDF formata, kao i uputstva u zasebnom dokumentu vorda. Izgled fajlova u PDF formatu nalikovao je na pa\u017eljivo pore\u0111ane vizantijskoplave knji\u017eice, a pozadina otvorene datoteke \u2013 na ljubi\u010dastu policu.
\nKliknuo sam na \u201eUputstva\u201c i tekst se ukazao na ekranu.
\n\u00a0\u00a0Po\u0161tovani knji\u017eevni juna\u010de,\u00a0 <\/em><\/p>\n
\nParadoksalna biblioteka <\/em><\/p>\n
\nOstao sam dugo zagledan u monitor, s o\u010dima izvan \u017ei\u017ee. Ni\u0161ta mi nije bilo jasno. Ovo je bilo ne\u0161to \u0161to nisam mogao tek tako da prenebregnem. Ne samo da mi je neko zarazio ra\u010dunar virusom i obrisao sve podatke, ve\u0107 je i poku\u0161ao da me ubedi da sam ni\u0161ta vi\u0161e do prozni lik koji \u017eivi u osmoj knjizi neke sumanute biblioteke. Ljutito sam lupio \u0161akom o radni sto, pa udahnuo duboko.
\nPogledom sam ovla\u0161 preleteo preko svih naslova elektronskih knjiga. Bili su zlatne boje. Naro\u010dito mi se dopao tre\u0107i \u2013 \u201eVolim ni\u0161ta da ne volim\u201c i \u0161esti \u2013 \u201eDa bi se rodio, prvo mora\u0161 umreti\u201c. Najprimamljiviji od svih, me\u0111utim, bio je osmi koji je glasio: \u201eParadoksalna biblioteka\u201c, \u010diji sam, navodno, ba\u0161 ja pisac.
\nOdbio sam da poverujem u tu besmislicu. Ako je ono \u0161to je pisalo u dokumentu \u201eUputstva\u201c zbilja istinito, to onda zna\u010di da sam morao u nekom trenutku \u017eivota sam sebe da izmislim. Ali kako je to mogu\u0107e? Kako sam mogao sam sebe da stvorim, pa jo\u0161 u proznom delu? Podsmehnuo sam se ovoj blesavoj zamisli. U pitanju je morala biti ne\u010dija nastrana \u0161ala, jer bi u suprotnom \u010ditavo moje postojanje bilo paradoksalno.
\nPa\u017eljivo sam zaustavio kursor na osmoj knji\u017eici, pa dvaput kliknuo. U\u010dinio sam to ponajpre iz radoznalosti.
\nDok se fajl otvarao, osetio sam vrtoglavicu. \u010citao sam knjigu u kojoj \u010ditam knjigu u kojoj \u010ditam knjigu o sebi. Bilo je to ne\u0161to nalik na dva paralelno postavljena ogledala \u010diji me\u0111usobni odrazi idu unedogled.
\nHitro sam prevukao kursor do crvenog kvadrati\u0107a u gornjem desnom uglu. Datoteka se zatvorila. Po\u010deo sam da drhtim. Saznanje da sam knji\u017eevni junak uzrujalo me je do te mere da sam po\u017eeleo da me nema.
\nPrvo sam pomislio da izvr\u0161im samoubistvo tako \u0161to bih izbrisao \u201ePARADOKSALNU BIBLIOTEKU\u201c, ali sam se setio, pogledav\u0161i desktop, da je virus pre nekoliko minuta izbrisao kantu za otpatke.
\nTada mi je sinulo. U uputstvima pi\u0161e da sam jedino \u017eiv dok neko \u010dita knjigu u kojoj obitavam, \u0161to zna\u010di da je samo trebalo da sa\u010dekam kraj fabule i da \u0107u onda, po svoj prilici, umreti. To sam i u\u010dinio.<\/p>\n