REMI<\/strong><\/p>\n \u201eHand\u201c, rekao je stalo\u017eeno, polo\u017eiv\u0161i karte na sto. Jo\u0161 jednu partiju remija zatvorio je d\u017eokerom. Sada je sav ulog na stolu pripao njemu; sve do poslednje zgu\u017evane nov\u010danice. Osmehnuo se, pro\u0161ao prstima kroz nauljane crne vlasi, pa uputio zna\u010dajan pogled gospodinu do mene. \u201eImate li novac za jo\u0161 jednu?\u201c
\nMu\u0161karac u ko\u017enom prsluku drhte\u0107i je uzdahnuo. Cigara mu je ispala iz usta u \u010da\u0161u viskija. \u201eNe…\u201c odgovorio je tiho, uroniv\u0161i u \u0161ake. \u201eSve sam prokockao…\u201c Ne\u0161to u njegovom glasu podsetilo me je na oca.
\n\u201eA Vi?\u201c upitao me je po\u0161to je pro\u010distio grlo. Osetio sam prodoran pogled na sebi. Njegove sive o\u010di bile su kao vrhovi dveju napetih srebrnih strela u magli duvanskog dima.
\n\u201eVe\u0107 sam previ\u0161e izgubio. Ne smem dalje da rizikujem\u201c, osuje\u0107eno sam kazao. \u201eHiljadu funti i vi\u0161e je nego dovoljno za ve\u010de kad Vam fortuna nije naklonjena.\u201c
\n\u201eGospodine\u201c, zajecao je mu\u0161karac do mene. \u201eSramota me je ovo od Vas da tra\u017eim… Ali…\u201c Briznuo je u pla\u010d.
\n\u201eAli \u017eelite da Vam vratim novac koji ste izgubili?\u201c Namr\u0161tio se tako da mu je svaka bora do\u0161la do izra\u017eaja.
\nRi\u0111okosi je posramljeno klimnuo glavom.
\n\u201eTo je mogu\u0107e jedino u slu\u010daju da namesto funti ulo\u017eite ne\u0161to mnogo vrednije i pobedite.\u201c Ponovo je pro\u010distio grlo.
\n\u201ePostoji li i\u0161ta vrednije?\u201c upitao sam, prevrnuv\u0161i o\u010dima.
\n\u201eOh, i te kako.\u201c Osmehnuo se. \u201eSe\u0107anja, na primer.\u201c Prikupio je sve karte u \u0161pil, pa po\u010deo da ih me\u0161a. Kada je zavr\u0161io, privukao je gomilicu zgu\u017evanih nov\u010danica k sebi, odlo\u017eiv\u0161i \u0161pil na sredinu stola.
\n\u201eDakle, gospodo… Ko od Vas sme da odigra remi u se\u0107anja? Ko je spreman da stavi sve na kocku za tri hiljade funti?\u201c
\n\u201eJa!\u201c po\u017eurio sam da mu odgovorim.
\nTri hiljade funti bilo je uistinu mnogo novca za jedno ve\u010de… Mnogo novca. Zato sam, uostalom, i bio tu gde jesam. Dugovi su raspirivali plamen koji mi je goreo pod nogama.
\n\u201eNisam spreman, ali ne smem odbiti\u201c, rekao je mu\u0161karac do mene, izroniv\u0161i iz \u0161aka. Zakrvavljene plave o\u010di bile su mu vla\u017ene i krmeljive.
\n\u201ePreseci!\u201c naredio mi je, pru\u017eiv\u0161i mi \u0161pil ljubi\u010dastih karata.
\nPonovo sam osetio utvarni pogled na ko\u017ei. Hvatala me je jeza. No\u017eni prsti po\u010deli su da mi se gr\u010de. Grlo mi se osu\u0161ilo, a \u010da\u0161a viskija ve\u0107 je odavno bila prazna. No, ipak sam u\u010dinio ono \u0161to je zatra\u017eio od mene.
\nPo\u0161to sam presekao, izvukao sam kartu sa dna \u0161pila, bacio je na sto, pa preko jedne od njene dve polovine polo\u017eio ostatak. Otkrivena karta bila je dama karo. Ne\u0161to u vezi sa njom podsetilo me je na pokojnu \u017eenu. Kao da sam osetio miris njenog parfema. Na\u0161ao sam se u \u010dudu.
\nPogledao sam u sivookog gospodina. Delovao je samouverenije nego za vreme prethodnih sedamnaest partija, a ovoga puta karte \u010dak nisu jo\u0161 ni bile podeljene. Ri\u0111okosi gospodin izgrickanih noktiju po\u010deo je da deli nesvakida\u0161nje poletno.
\nPodeljene karte zaiskrile su sivom svetlo\u0161\u0107u.
\nKada sam se latio prve, osetio sam da je neprirodno hladna na dodir. Pogledav\u0161i je, razabrao sam lik svoje majke. U gornjem levom i donjem desnom uglu stajalo je slovo \u201eD\u201c, a pored nje \u2013 tref. Bio sam zabezeknut.
\nPohitao sam da uzmem slede\u0107u. Moj ne\u0107ak \u2013 \u010detvorka pik. Vi\u0161e nije bilo sumnje. Karte su za\u010darane. Otkucaji srca postajali su mi neravnomerni.
\n\u201e\u0160ta je ovo, do\u0111avola?\u201c Sko\u010dio sam sa stolice. Sijalica na tavanici se zanjihala. Senke su zaigrale po ispucalim zidovima.
\n\u201eLjudi kojih se se\u0107ate\u201c, odgovorio je sivooki gospodin stalo\u017eeno. \u201eVratite se na mesto. Ne \u017eelite, valjda, odmah da ih izgubite?\u201c
\n\u201eObjasnite nam pravila nove igre\u201c, zatra\u017eio je ri\u0111okosi, po\u0161to je podelio sve karte.
\nCrnokosom mu\u0161karcu zaigrao je tajanstveni osmeh. \u201eI dalje igramo remi, gospodo.\u201c Naka\u0161ljao se. \u201eU ovom dvo\u0161pilu postoji sto osam karata. Podeljeno sa tri \u2013 trideset \u0161est. Dakle, po trideset \u0161est potpunih se\u0107anja na osobe koje poznajemo; od prvog do poslednjeg pozdrava.
\nU po\u010detnoj ruci imamo \u010detrnaest karata. Kada izvu\u010demo novu, ima\u0107emo petnaest, ali na kraju na\u0161eg reda mora\u0107emo da se otarasimo one koja nam najmanje odgovara.\u201c Blago se nasmejao. \u201eU ovom slu\u010daju, me\u0111utim, kada odbacimo kartu iz na\u0161e ruke, se\u0107anje na osobu koja se nalazi na njoj nesta\u0107e kao da je niko od nas trojice nikada nije poznavao. Tako \u0107emo se, po svoj prilici, najpre re\u0161avati se\u0107anja na one ljude do kojih nam je najmanje stalo, ili, jo\u0161 bolje, na one koje uop\u0161te ne poznajemo. Uz malo sre\u0107e, mogu\u0107e je re\u0161avati se r\u0111avih se\u0107anja, a igru zavr\u0161iti tu\u0111im, veselijim.\u201c
\n\u201eTi si bolestan!\u201c povikao sam osorno.
\nIzbacio je prvu kartu. Kralj tref.
\n\u201eVa\u0161 otac.\u201c Osmehnuo se, okrenuv\u0161i glavu ka meni.
\nNa karti je bio naslikan nepoznati plavokosi \u010dovek okruglih obraza.
\nPrsnuo sam u histeri\u010dan smeh koji se grani\u010dio sa strahom. Po\u010deo sam ubrzano da di\u0161em. \u201eSad znam da me zavitlava\u0161! Nikada nisam upoznao oca!\u201c
\nSivooki mu\u0161karac se nacerio, odmahuju\u0107i glavom. Tada mi je sinulo. Progutao sam knedlu. Igra je ve\u0107 uveliko po\u010dela! Oblile su me gra\u0161ke znoja. Morao sam da pobedim po svaku cenu!
\nKada sam se sutradan probudio, po\u010deo sam polako da se prise\u0107am sino\u0107nog doga\u0111aja. Pobedio sam! Ruka kojom sam to postigao, dodu\u0161e, sastojala se prete\u017eno iz se\u0107anja sivookog \u010doveka. Menjali smo se se\u0107anjima; porodicama, ljudima uz koje smo odrasli, pa \u010dak i \u017eenama. Izgleda da je, iako je izgubio najzanimljiviju partiju remija u \u017eivotu, te ve\u010deri on zaspao kao pobednik.
\nNo, dobro, nije ni va\u017eno.
\n\u0160pil ljubi\u010dastih karata se, igrom slu\u010daja, zadesio ba\u0161 u zad\u017eepku mog sakoa. Ne\u0107u oklevati. Ve\u0107 ve\u010deras \u0107u oti\u0107i me\u0111‘ svet i podeliti ova kisela se\u0107anja sa nekim ko to najmanje o\u010dekuje.
\nKo zna… Mo\u017eda \u0107e\u0161 to upravo biti ti, \u010ditao\u010de?<\/p>\n