<\/p>\n
SUSRET PISCA I PRINCEZE HUHURAN<\/strong><\/p>\n Obreo sam se nag na \u010dudnovatom mestu bez se\u0107anja kako sam tu dospeo.\u00a0 Kora\u010dao sam drumom lebde\u0107ih domina kroz ljubi\u010daste oblake, koji su oblikom najvi\u0161e podse\u0107ali na beskrajna prostranstva vune. Zami\u0161ljen, divio sam se prizoru, ljube\u0107i stopalima ovu nesvakida\u0161nju toplu kaldrmu.<\/p>\n Znao sam da posredi nije mogao biti san, jer je delovalo isuvi\u0161e stvarno: i miomirisi vetrovog huka; i ukusi snopova svetlosti, pa \u010dak i pesma moje omiljene boje.<\/p>\n Iz ma\u0161tarija prenuo me je dra\u017eestan sopran. Najpre se vijorio u daljini poput lepeta leptirovih krila, da bi se kona\u010dno preda mnom pojavio u liku tamnopute devojke, koja mi je ve\u0107 na prvi pogled ubrzala disanje.<\/p>\n Kada je prestala da peva, otvorila je o\u010di. Bile su duboke i sive. Bisernobela kosa padala joj je do gle\u017enjeva. Osmehnula mi se. Zaustavila se tek na dva koraka od mene, uhvativ\u0161i me za \u0161aku. Mirisala je na ma\u0161tu.<\/p>\n Progovorila je odmah, ne dopustiv\u0161i mi \u010dak ni da se \u010destito postidim zbog toga \u0161to smo oboje nagi na kaldrmi od domina; zbog toga \u0161to su nam prsti prepleteni.<\/p>\n \u201eNa\u0161la sam te!\u201c kazala je zvonkim glasom.<\/p>\n \u201eTra\u017eila si me?\u201c<\/p>\n Uputila mi je zbunjen pogled. \u201eNo\u0107as si prvi put u \u017eivotu napisao pri\u010du, zar ne?\u201c postavila je pitanje, ali kao da je ve\u0107 unapred znala odgovor.<\/p>\n \u201eTo je bilo no\u0107as?\u201c iznena\u0111eno sam upitao.<\/p>\n \u201eZnala sam da nisam pogre\u0161ila\u201c, rekla je spokojno, pustiv\u0161i mi ruku. Okrenula mi je le\u0111a tako da sam sada piljio u njene guste pramenove kose. \u201eJa sam ono \u0161to vi prozaisti zovete \u2018nadahnu\u0107e\u2019, premda mi je ime, zapravo, princeza Huhuran. Du\u017enost mi je da se uka\u017eem svakom pripoveda\u010du na po\u010detku njegovog stvarala\u010dkog putovanja. Moram da te pripremim za ono \u0161to te \u010deka.\u201c Uzdahnula je duboko. \u201eNo, ne brini. Biti pisac jedan je od najlak\u0161ih zanimanja…\u201c<\/p>\n Najpre mi se u\u010dinilo da sam pogre\u0161no \u010duo. \u201eMolim?\u201c upitao sam zabezeknuto. \u201eKako mo\u017ee\u0161 tako ne\u0161to da ka\u017ee\u0161?\u201c<\/p>\n Podrugljivo se nasmejala. \u201eKroz samo jedan razgovor ja od pripoveda\u010da stvorim umetnika. Umetni\u010dka dela moja su unu\u010dad, a vi \u2013 moja deca. Treba samo da ti otvorim o\u010di i predo\u010dim koliko je sve jednostavno.<\/p>\n Pisci su, zapravo, matemati\u010dari. Svako knji\u017eevno delo re\u0161enje je nekog zadatka; nekog haoti\u010dnog mozaika grafema i interpunkcijskih znakova, no ipak dovoljno suvislo da mu pridamo zna\u010daj. Re\u0111aju\u0107i slova \u2013 pisci ra\u0111aju nove re\u010di. Re\u0111aju\u0107i re\u010di \u2013 oni kuju \u010ditave romane. Pisanje je veoma sli\u010dno kombinatorici. Nema tu ni\u010deg uzvi\u0161enog niti plemenitog, kako mnogi misle, ve\u0107 samo matematike i nizanja…\u201c Za\u0107utala je na trenutak. \u201eOno \u0161to je po va\u0161im merilima najvrednija ili najr\u0111avija knjiga, pisano je na isti na\u010din: slovo po slovo. U mojim o\u010dima, dodu\u0161e, svako delo podjednako je i besmisleno i genijalno.\u201c<\/p>\n Najedanput sam se osetio nelagodno. Ono \u0161to je princeza Huhuran govorila nije bilo daleko od istine. \u0160tavi\u0161e, obesmi\u0161ljavalo je pisanje i knji\u017eevnost.<\/p>\n \u201eAko je svako delo pisano i napisano na isti na\u010din, za\u0161to se neka dela vrednuju vi\u0161e od ostalih? Ako su sva dela podjednako besmislena, za\u0161to je svetska knji\u017eevnost piramidalnog poretka, najbolja dela su u samom vrhu, svevremena i neprevazi\u0111ena, nikad u potpunosti protuma\u010dena, dok su ona lo\u0161ija zaboravljena za kra\u0107i rok nego \u0161to je piscu bilo potrebno da ih napi\u0161e? Ne bi li onda svetska knji\u017eevnost trebalo da bude nekakva beskrajna, otu\u017ena ravnica, gde su sve knjige na istoj visini?\u201c<\/p>\n Nasmejala se, ovoga puta ne tako podrugljivo.<\/p>\n \u201eSvetska knji\u017eevnost, zapravo, i jeste ravnica, dodu\u0161e, ne otu\u017ena, ve\u0107 naprotiv, veoma \u0161arolika i raznovrsna. Samo pomisli: na kraju svih krajeva, kad \u010dove\u010danstvo odumre, svaka knjiga vrede\u0107e isto. Zato knji\u017eevna dela nikada ne\u0107e biti piramidalnog poretka. Bez \u010doveka, knjiga je samo ispisana hartija.\u201c<\/p>\n \u201eAli… Za\u0161to onda pisati?\u201c upitao sam, pognuv\u0161i glavu. \u201eAko ti je bila namera da me obeshrabri\u0161, onda \u010destitam… Uspela si. Kakvo si ti to nadahnu\u0107e?\u201c<\/p>\n \u201eNe! Nikako to nisam \u017eelela!\u201c Zvu\u010dala je uvre\u0111eno. \u201e\u017delela sam samo da ti objasnim da prozom mogu i treba da se bave svi. U svakome \u010du\u010di bar jedna dobra pri\u010da koja \u010deka da ustane. Svi su ljudi jednaki u o\u010dima nadahnu\u0107a. Pokaza\u0107u ti ne\u0161to \u0161to \u0107e te nagnati da se zauvek bavi\u0161 knji\u017eevno\u0161\u0107u.\u201c<\/p>\n \u201eAli posle svega \u0161to si mi ispri\u010dala… Za\u0161to bih?\u201c<\/p>\n \u201eZato \u0161to…\u201c pro\u0161aputala je. Iz kose joj je poleteo veseli crni \u0161aran, koji je namesto peraja imao bela perjata krila. Iznad usta protezala mu se surla tirkizne boje, koja mu je prekrivala ve\u0107i deo glave. Ne znam za\u0161to, ali zasmejao sam se kada je po\u010deo da mjau\u010de. \u201e…sve \u0161to zamisli\u0161 i napi\u0161e\u0161 negde postoji. Mozaik koji jednom sastavi\u0161, postaje zauvek stvaran u zemlji ma\u0161te.\u201c<\/p>\n \u201eTo je \u0160uksar!\u201c Osmehnuo sam se od uha do uha. \u201eGlavni junak moje pri\u010de!\u201c Pogladio sam ga po korenu surle.<\/p>\n \u201eMa\u0161ta je \u017eiva.\u201c Nasme\u0161ila se. \u201eZato treba pisati i neprestano \u017eonglirati slovima.\u201c Okrenula se i pogledala me u o\u010di. \u201e\u010cak i kad prestane\u0161 da me se se\u0107a\u0161, znaj da \u0107u misliti na tebe.\u201c<\/p>\n \u201eKad prestanem da te se se\u0107am?\u201c<\/p>\n \u201eDa\u201c, rekla je, skrenuv\u0161i pogled ka dominama. \u201eKada se bude\u0161 probudio iz predumetni\u010dkog sna, kao i svi pripoveda\u010di s kojima sam dosad razgovarala i s kojima \u0107u tek razgovarati, ne\u0107e\u0161 se se\u0107ati na\u0161eg razgovora. No, ipak znaj da \u0107e te nadahnu\u0107e uvek voditi kroz \u017eivot i da te nikada ne\u0107e napustiti.\u201c<\/p>\n <\/p>\n