Дубина твоја буди ми стрепњу,

не од непознатог што се скрива у њој,

већ од осећања ништавила мога,

да се приближим истини тој.

 

Истину тајиш о животу вечном,

сјај бесмртности огледа се у пречнику твом,

кроз пукотине неба чујем познат глас

и спремно чекам даљина зов.

 

Вртлози мисли вуку ме ка горе,

желим мишљу победити смрт,

снагом своје осветничке воље,

срушити неправедни земаљски строј.

 

Плаши ме исход смелости моје,

да освојим космос и покорим свет,

да уплетене нити судбине своје,

расплетем у непобедиви Аресов штит.

 

Вуче ме музика космичке тишине,

мами ме слобода предела крајњих,

снагом мисли и воље своје,

желим живот учинити трајним!

 

Марија Кувекаловић, University of Belgrad