01.2 Doručak – ručak – večera

Nȁpomena:
Der Akzent wird im BKMS manchmal auf die Negation vor dem Verb, oder (seltener) auf die Präposition vor dem Substantiv und/oder Pronomen und Adjektiv übertragen. Wenn das geschieht, wird es in diesem Pressbook so markiert, z.B.: nè͜  volim, womit signalisiert wird, dass der Akzent zwar auf das vorherige Wort verschoben wird (wodurch zwei Wörter als ein Wort ausgesprochen werden), aber die getrennte Schreibweise erhalten bleibt.

B – DIJALOG

(čitaju Emina Konjalić i Anja Mujčić – читају Емина Коњалић и Ања Мујчић)

Anja: Štȁ òbično jȅdeš za dòručak?

Emina: Ȉskreno, ja òbično ne dòručkujem. To jȅst, pòjedem jèdan-dvâ kȅksa i pòpijem kàhvu/kàfu.

Anja: Kàkvu kàfu pȉješ?

Emina: Mòja pȓva jȕtārnja kàhva/kàfa je po prȁvilu iz ònog kȕhīnjskog automáta, òbičan mâli esprèsso (esprèso) s mlijékom i mȁlo šèćera. Ako sam u Sàrajevu ili Bȁnjoj Lúci [Bȁnja Lúka, ili: Banjalúka – L u Banjalúci], ȍnda, náravno, nàpravim “nèsicu” (nȅskafe).

Anja: Znâči, nȉšta nè͜   jedeš do rúčka?

Emina: A, ne! Nâjkasnije u 10 sam gládna! Tȁda pòjedem nȅšto – kroàsān/kroasànu, ili perécu, mòžda mâli sȅndvič, tàko nȅšto.

Anja: Kàkav sȅndvič?

Emina: Rècimo, sa sȉrom i paràdajzom. Pònekad i sa šûnkom.

Anja: A sa salámom ne?

Emina: Ne, nè͜  volim salámu. I ȍnda skȕham/skȕvam “vèliku” kàhvu/kàfu, mȍku. Kȁko to da òbjāsnim… Mȍka se prȁvi u ònom aparátu za kàhvu/kàfu na štêdnjaku/špòretu, znâš, ònom aparátu kòji, náravno, nìje džȅzva,
jer se u džȅzvi kȕha/kȕva sàmo tȕrska kàhva/kàfa.

Anja: Pȉješ li tȕrsku? Jâ sam čȕla da tû kàhvu/kàfu zòvu     „dȍmāća“, je li tàko?

Emina: O, tâ kàhvakod nâs ȉma mnȍgo iménā! Ali, vȑlo je rijétko pȉjem, pònekad u Sàrajevu, ȉnāče ne.

Anja: Dòbro, a kȁd(a) rûčaš?

Emina: Hm, kàko kȁd. Ali, tû nȅgdje ȉzmeđu 12 i 1, nâjkasnije 2. A u Bȍsni i Cȓnoj Gòri mòji prȉjatelji čêsto rúčaju tȅk pȍslije pòsla, što znâči da tô nȅkad bȕde i 5 ili čȁk 6! Pozòvēm ih u 5, pîtam šta râde, a oni: “ȅvo, ȕpravo rûčamo”!

Anja: Strášno! Pa kȁd(a) ȍnda vèčeraju?

Emina: Kȁsno, dâ. Òko 9 ili 10. Ali, rȅālno, i tô je rázličito od čòvjeka do čòvjeka. S͜   tîm što òni uglàvnom nè͜   kùhaju / nè͜   kùvaju ȕvečer/ȕveče. Tȍpla, kȕhana/kȕvana hrána se jȅde za rúčak, rijêtko kad i za vèčeru, ȉzuzev, náravno, ako se ȍde nȅgdje u grâd na vèčeru. Ali, dȍsta o mèni, kȁko je kod tèbe?

К DIJALOG

(čitaju Petra Kolar i Domagoj Odrljin – читају Петра Колар и Домагој Одрљин)

 Jovanka: Štȁ òbično jȅdeš za dòručak?

Domagoj: Ȉskreno, ja òbično ne dòručkujem. To jȅst, pòjedem jèdan-dvâ kȅksa i pòpijem kàvu.

Jovanka: Kàkvu kàfu pȉješ?

Domagoj: Mòja pȓva jȕtārnja kàva je u prȁvilu iz ònog kȕhīnjskog automáta, òbičan mâli esprèsso s mlijêkom i mȁlo šèćera.

Jovanka: Pȉješ li nȅskafu kad(a) si u Splȉtu?

Domagoj: Ne. Nȅskava se u Hrvātskoj nè͜  pije tolìko čêsto.

Jovanka: Znâči, nȉšta nè͜  jedeš do rúčka?

Domagoj: A, ne! Nâjkasnije u 10 sam gládan! Tȁda pòjedem nȅšto – kroàsān ili pèrēc, mòžda mâli sȅndvič, tàko nȅšto.

Jovanka: Kàkav sȅndvič?

Domagoj: Rècimo, sa sȉrom i paràdajzom/ràjčicom. Pònekad i sa šûnkom.

Jovanka: A sa salámom ne?

Domagoj: Ne, nè͜  volim salámu. I ȍnda skȕham “vèliku” kàvu, mȍku. Kȁko da to òbjāsnim… Mȍka se prȁvi u ònom aparátu za kàvu na štêdnjaku, znâš, ònom aparátu kòji, náravno, nìje džȅzva, jer se u džȅzvi kȕha sàmo tȕrska kàva.

Jovanka: Pȉješ li tȕrsku? Jâ sam čȕla da tû kàfu zòvu „dȍmāća“, je li tàko?

Domagoj: O, tâ kàva kod nâs ȉma pȕno iménā! Ali, vȑlo je rijêtko pȉjem, pònekad u Splìtu, ȉnāče ne.

Jovanka: Dòbro, a kȁd(a) rûčaš?

Domagoj: Hm, kàko kȁd. Ali, tû nȅgdje ȉzmeđu 12 i 1, nâjkasnije 2. A u Splìtu i Zágrebu mòji prȉjatelji čêsto rúčaju tȅk pȍslije pòsla, što znâči da tô nȅkad bȕde i 5 ili čȁk 6! Pozòvēm ih u 5, pîtam što râde, a oni: “ȅvo, ȕpravo rûčamo”!

Jovanka: Strášno! Pa kȁd(a) ȍnda vèčeraju?

Domagoj: Kȁsno, dâ. Òko 9 ili 10. Ali, rȅālno, i tô je rázličito od čòvjeka do čòvjeka. S͜   tîm što òni uglàvnom nè͜   kùhaju ȕvečer. Tȍpla, kȕhana hrána se jȅde za rúčak, rijêtko kad i za vèčeru, ȍsīm, náravno, ako se ȍde nȅgdje u grâd na vèčeru. Ali, dȍsta o mèni, kȁko je kod tèbe?

Domagoj: Štȍ òbično jȅdeš za dòručak?

Jelena: Ȉskreno, ja òbično ne dòručkujem. To jȅst, pòjedem jèdan-dvâ kȅksa i pòpijem kàfu.

Domagoj: Kàkvu kàvu pȉješ?

Jelena: Mòja pȓva jȕtārnja kàfa je po prȁvilu iz ònog kȕhīnjskog automáta, òbičan mâli esprèsso (esprèso) s mlêkom i mȁlo šèćera. Ako sam u Nȍvom Sádu, ȍnda, náravno, nàpravim “nèsicu” (nȅskafe).

Domagoj: Znâči, nȉšta nè͜   jedeš do rúčka?

Jelena: A, ne! Nâjkasnije u 10 sam gládna!
Tȁda pòjedem nȅšto – kroasànu ili perécu, mòžda mâli sȅndvič, tàko nȅšto.

Domagoj: Kàkav sȅndvič?

Jelena: Rècimo, sa sȉrom i paràdajzom. Pònekad i sa šûnkom.

Domagoj: A sa salámom ne?

Jelena: Ne, nè͜  volim salámu. I ȍnda skȕvam kàfu, mȍku. Kȁko to da òbjāsnim… Mȍka se prȁvi u ònom aparátu za kàfu na špòretu, znâš, ònom aparátu kòji, náravno, nìje džȅzva, jer se u džȅzvi kȕva sàmo tȕrska kàfa.

Domagoj: Pȉješ li tȕrsku? Jâ sam čȕo da tû kàvu zòvu „dȍmāća“, je li tàko?

Jelena: O, tâ kàfa kod nâs ȉma mnȍgo iménā! Ali, veòma je rétko pȉjem, pònekad u Nȍvom Sádu, ȉnāče ne.

Domagoj: Dòbro, a kȁd(a) rûčaš?

Jelena: Hm, kàko kȁd. Ali, tû nȅgde ȉzmeđu 12 i 1, nâjkasnije 2. A u Nȍvom Sádu mòji prȉjatelji čêsto rúčaju tȅk pȍsle pòsla, što znâči da tô nȅkad bȕde i 5 ili čȁk 6! Pozòvem ih u 5, pîtam šta râde, a oni: “ȅvo, ȕpravo rûčamo”!

Domagoj: Strášno! Pa kȁd(a) ȍnda vèčeraju?

Jelena: Kȁsno, dâ. Òko 9 ili 10. Ali, rȅālno, i tô je rázličito od čòveka do čòveka. S͜   tîm što òni uglàvnom nè͜   kùvaju ȕveče. Tȍpla, kȕvana hrána se jȅde za rúčak, rétko kad i za vèčeru, ȉzuzev, náravno, ako se ȍde nȅgde u grâd na vèčeru. Ali, dȍsta o mèni, kȁko je kod tèbe?

Quizlet: BK – doručak-ručak-večera – GLAGOLI

Quizlet-PDF: PB 01.2 – BK Quizlet – Doručak – ručak – večera – GLAGOLI

Quizlet: MS – doručak-ručak-večera – GLAGOLI

Quizlet PDF: PB 01.2 – MS Quizlet – Doručak – ručak – večera – GLAGOLI

A kȁko je kod vâs?

→ vidi DZ (PB 01.4)

Napišite nekoliko rečenica o tome kada i šta/što obično doručkujete, ručate i večerate. – Schreiben Sie ein paar Sätze darüber, wann und was Sie normalerweise essen und trinken zum Frühstück, Mittag- und Abendessen.

Koristite riječi/reči i izraze iz Quizleta da bi vaše rečenice bile spontanije. – Verwenden Sie Wörter (Adverbien und Konjunktionen) und Ausdrücke vom Quizlet, damit Ihre Sätze spontaner werden.

Quizlet: B – spontani razgovor (Adverbien und weitere Audrücke)

Quizlet-PDF: PB 01.2-01.4 – B Quizlet – Spontani razgovor

Quizlet: K – spontani razgovor (Adverbien und weitere Audrücke)

Quizlet-PDF: PB 01.2-01.4 – K Quizlet – Spontani razgovor

Quizlet: M – spontani razgovor (Adverbien und weitere Audrücke)

Quizlet-PDF: PB 01.2-01.4 – M Quizlet – Spontani razgovor

Quizlet: S ije – spontani razgovor (Adverbien und weitere Audrücke)

Quizlet-PDF: PB 01.2-01.4 – S ije Quizlet – Spontani razgovor

Quizlet: S ek – spontani razgovor (Adverbien und weitere Audrücke)

Quizlet PDF: PB 01.2-01.4 – S ek Quizlet – Spontani razgovor

Vježbe / Vežbe
1.

H5P 3 S ek

H5P 82 BKMSije

2.

3.